Бибич[1] (лат. Vanellus vanellus) – птица з фамилиї Charadriidae, зоз шора шлюкох. Җиє по влаҗних җемох (плїтких мочарох, влаҗних лукох и польох)[2] у скоро цалей Европи и Азиї, окрем на Исланду.

Бибич
Бибич, Vanellus vanellus
Наукова класификация
Царство

Тип

Класа

Шор

Фамилия

Род

Файта

Животинї

Гордати (Chordata)

Птици (Aves)

Шлюки (Charadriiformes)

Бибичи (Charadriidae)

Vanellus

V. vanellus

Биномне мено
Vanellus vanellus

Випатрунок

ушориц

Чарно-билей фарби, длуги од 28 до 31 цм, розпон кридлох 67 до 72 цм, на глави ма длугу ценку чубу. Чарна фарба на кридлох и других часцох цела ма җелєнкасту швицацу ниянсу, брух ма били; кридла му заокруглєни, пирє на крайох билей фарби, цо оддолу лєгко обачиц кед кридла розширени; дҗубок ценки, чарней фарби; ноги помаранчецово[3].

Пожива

ушориц

Бибич ходзи по блаце и плїткей води и карми ше зоз дробнима безпохребцинарами (инсектами, шлїмаками).

Гнїздзенє

ушориц
 
Бибичово ваїчко

Гнїздзи ше по влаҗних паҗицох раз до рока. Самица (җенка) знєше штири җелєнкасти вайца з чарнима точками. Млади бибичата, док нє почню лєтац, бегаю коло гнїзда. Кед ше ґу гнїзду приблїҗує җивотиня або чловек, бибич видава глас вии-ва, надлєтує гнїздо од горе и нагло маха з кридлами.

Селїдби

ушориц

Бибич до конца новембра одходзи на юг: на сивер Африки, до Пакистану, Индиї и часцох Китаю. Врацаю ше од конца фебруара и у марцу[4].

Бибич на лїстини строго защицених файтох птицох у Сербиї[5].

Вонкашнї вязи

ушориц

Референци

ушориц
  1. „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.
  2. Рашајски, Ј. (2017): Све птице Србије. Лагуна, Београд
  3. Д. Савељић, О. Визи, Н. Дубак: Птице Црне Горе и њихова значајна станишта, Подгорица: Центар за заштиту и проучавање птица, 2006.
  4. Драган Симић, Слободан Пузовић: „Птице Србије и подручја од међународног значаја,Београд:Лига за орнитолошку акцију Србије. 2008. ISBN 978-86-911303-0-5.”(PDF)
  5. Прилог I:„Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF)