Ноктурно (ит. Notturno, франц. Nocturnal, нєм. Nachtmusik –ноцна музика) то музична композиция, лиричного, покус жалосного характеру. Мелодия базована найчастейше на розвитей, широкей мелодичносци.

История ноктурна

ушориц

Жанр ноктурно ше зявел у штреднїм вику. Теди ноктурно бул часц вирскей католїцкей служби, хтора ше одвивала коло полноци и швитаньом (як цо у православних утриньох). У 18. вику ноктурно настал зоз релиґиозного жанру, хтори ше трансформовал до камерного дїла и виводзели ше вноци под отвореним нєбом (Nachtmusik). Класични ноктурно нє бул у дотику зоз сучасним похопйованьом жанра (то нє була лирска миниятура) и часто бул писани у сонатно-симфонийским циклусу (напр. Моцартова „Мала ноцна музика”).

Медзи першима композиторами хтори компоновал сучасни ноктурно за клавир то ирски композитор Джон Филд (1782-1837)[1], його 18 клавирски ноктурна и нєшка на репертоару пиянистох.

У романтизме ноктурно бул облюбена клавирска миниятура. Композиторе найчастейше писали ноктурна за клавир, а менєй за други инструменти лєбо за глас. Медзитим заш лєм у музичней литератури мож найсц ноктурна написани за рижнородни ансамбли и оркестри. Найзначнєйши розвой ноктурна витворел ше у творчосци польского композитора Фредерика Шопена. Шопен написал 21 ноктурна за клавир у хторих богатша текстура и фиґурация гармонийох а похасновал шлєбоднєйшу форму композициї. Ноктурно писани по форми зложенєй писнї виражайней мелодиї и розложених акордох.[2]

Роберт Шуман наставел компоновац ноктурна по углядзе и стилу Шопена. Свою романтичну чувствительносц компонованя виражел и змесцел до циклусу клавирских композицийох под назву Карневал (12 клавирски ноктурна).

Ноктурна компоновали: Карл Черни, Франц Лист, Едвард Ґриґ, русийски композиторе: Михаил Ґлинка, Милий Балакирєв, Петро Илїч Чайковски и други.

Помедзи оркестрових дїлох того жанру найпознатши ноктурна Феликса Менделсона написани по Шекспировей комедиї Сон лєтней ноци. А три винїмково приклади импресионистичней музики то три ноктурна (Хмари, Феститивносц, Сирени) Клода Дебисия.

Шопенː Nocturne Es dur, Op. 55 No.2
Nocturne, Es dur, Op. 9 No.2


Ноктурно 20.вику

ушориц

За ноктурно пообщено мож повесц же то мирни и oпущуюци композициї. Часто експресивни, лирични, дакеди аж пребарз смутни, алє зоз пракси композициї зоз форму ноктурна приноша и други рижни розположеня; напр. други Дебисийов ноктурно за оркестер, Фетес, барз весели, а тиж таки розположенши и живши часци Ноктурна и тарантели Карола Шимановского (1915.рок) и Симфонийского ноктурна за сам соло клавир Кайгосруа Шапойджию-Сорабджию (1977-78).

У 20. вику, даєдни композиторе пробовали превипитац уметнїцку сущносц ноктурна, так же би нє приказовали лирски ноцни сни, алє и страшни визиї и природни звуки ноцного швета. Таки приступ започал Роберт Шуман у циклусу (Nachtstücke); а таки приступ ше активнєйше манифестовал у дїлох Паула Гиндемита (Свита «1922»), Бели Бартока («Ноцна музика»), Александра Скрябина, Ерик Сатия и велїх других сучасних композиторох 20.вику.

Литература

ушориц
  • Янкелевич В. Le nocturne. — Париж, 1957
  • Марина Малкиель. Цикл лекций по истории зарубежной музыки (Век романтизма)

Вонкашня вяза

ушориц
  • Ноктюрн Kuznecov K.A. // Никко — Отолиты. — М. Советская энциклопедия, 1974. — С. 94. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 18).
  • Harrison James, Wignall "Mozart and the 'Duetto Notturno' Tradition", Mozart-Jahrbuch, 1993.

Референци

ушориц
  1. Sergio Antonio del Rio: Nocturno Jhon Field. Fabian Norman Verlag, abgerufen am 18. Juni 2017.
  2. Koraljka Kos: Dora Pejačević.Život i rad. Hrsg.: Marija Božić. Muzički informativni centar, Zagreb 1987, S. 64.