Шнїг то паданє у форми лядових криштальох води, хторе ше состої з множества пахулькох. Гоч ше состої з малих, нєправилних часцох, шнїг поправдзе зарнасти материял.[1] Ма отворену и мегку структуру, док ше нє найдзе под вонкашнїм прициском. Шнїг ше формує кед водова пара сублимує високо у атмосфери на температури меншей од 0 °C (32°F), и после того спаднє на жем. Шнїг тиж може буц штучно направени з хаснованьом шнїгових дзелох, хтори поправдзе правя дробни зарна подобнєйши крупи.

Шнїг
Норвешки гайзибан преходзи през шнїг
 
Физични прикмети
Густосц 0,1 – 0,8 g/cm3
Механїчни свойства
Зацагуюца черствосц t) 1,5 – 3,5 kPa (1)
Компресивна моц c) 3 – 7 MPa (1)
Термални свойства
Точка пущаня (Tm) 0 °C
Цеплотна

преводлївосц

(k) за густосци

0,1 до 0,5 g/cm3

Електрични свойства
Диелектрична

константа

r) за сухи шнїг

0,1 до 0,9 g/cm3

Физични свойства шнїгу
значно варирую од случая по случай,

од причини по причину, и у цеку часу.


Шнїг ше затримує у форми змарзнутей криштальней води под час свойого животного циклусу, починаюци од часу кед ше под прикладнима условиями кришталї ляду формую у атмосфери, звекшую по милиметерски велькосци, преципитирую и акумулирую на поверхносци, потим приходзи до метаморфози у месце, и ултимативно до розпущованя, зосшлїзкованя або сублимациї. Курняви ше формирую напаваюци ше на жридлох атмосферскей влаги и жимного воздуху. Пахульки ше нуклеурую коло часточкох у атмосфери з прицагованьом подхладзених водових капочкох, хтори ше змарзую до криштальох хексаґоналней форми. Пахульки пребераю велї форми, медзи хторима плочочки, игелки, слупчки и ина. При акумулациї шнїгу можу ше формовац шнїгово наношенїска. З часом, приходзи до метаморфози акумулованого шнїгу, прейґ синтерованя, сублимациї и змарзованя-одмарзованя. Покля клима достаточно жимна за акумулацию з рока на рок, може присц до формованя ляднїкох. У процивним, шнїг ше звичайно сезонски розпущує, виволуюци одлїв до потокох и рикох и обновйованє поджемних водох.

Шнїг
Пахульки (Вилсон Бентли, 1902)

Главни обласци подложни шнїговим паданьом облапяю поларни реґиони, горнї часци сиверней хемисфери и горски реґиони ширцом по швеце з достаточним количеством влаги и нїскима температурами. На южней хемисфери, шнїг углавним огранїчени на горски обласци, окрем Антартика.[2]

Шнїг вплївує на людски активносци як цо то транспортация: креируюци потребу за одметаньом драгох, колосекох и аеродромох; польопривреда: обезпечуюци воду за шаца и стваряюци потребу за защиту статку; на спорти як цо то скиянє, сноубординґ, вожнє шнїгоходу; и войованє: очежуюци цильни аквизициї, деґрадируюци перформанси борцох и материялох та огранїчуюци мобилносц. Шнїг вплївує на екосистеми, так же дава изолацийне пасмо вжиме под хторим рошлїни и животинї можу прежиц жиму.[3]

Зявенє

ушориц

Паданя шнїгу завиша од часу у року и локациї, хтора уключує ґеоґрафску ширину, надморску висину и други фактори хтори пообщено вплївую на хвилю.

Даєдни гори, з хторих и даєдни блїзко при екватору, маю стаємни шнїгов покривач на верху, уключуюци Килиманджаро у Танзаниї. Обратно, велї часци Арктику и Антартику маю мале количество шнїгових паданьох, упрекосц велькей жими.

Найвекши цалосни паданя на швеце вимерани на гори Маунт Бейкер (Вашинґтон, ЗАД) под час сезони 1998-1999. Кед вони виношели 28 метери, а найвекше количество дньових паданьох вимеране на Стриберним озеру (Колорадо, ЗАД) 1921. року и виноша 1,93 метери.

Литература

ушориц
  • P., Singh (2001). Snow and Glacier Hydrology Water Science and Technology Library. 37. Springer Science & Business Media. б. 756.
  • Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856.
  • Opća enciklopedija JLZ svezak 7. Zagreb, 1981.

Вонкашнї вязи

ушориц
  1. Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. б. 856.
  2. Rees, W. Gareth (2005). Remote Sensing of Snow and Ice CRC Press. б. 312.
  3. Bishop, Michael P.; Björnsson, Helgi; Haeberli, Wilfried; Oerlemans, Johannes; Shroder, John F.; Martyn Tranter (2011), Singh, Vijay P.; Singh, Pratap; Haritashya, Umesh K., ур.,Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers Springer Science & Business Media, б. 1253,