Янко Гудак (*22. януар 1942—†28. марец 2020), дипл. инж. польопривреди, ґлумец-аматер

Янко Гудак
Янко Гудак
Народзени 22. януара 1942
Умар 28. марца 2020 (78)
Державянство югославянске, сербске
Язик творох руски
Школа Штредня польопривредна школа, Зомбор
Универзитет Польопривредни факултет, Нови Сад
Период твореня 1965—2005.
Жанри польопривреда, театер
Поховани у Руским Керестуре

Биоґрафия

ушориц

Янко Гудак ше народзел у Руским Керестуре 22. януара 1942. року. Оцец Янко и мац Феброния нар. Арва (Мелеґова). Янко мал младшу шестру Наталию. У Керестуре Янко закончел основну школу 1956. року, а Стредню польопривредну школу у Зомборе 1960. року. Польопривредни факултет закончел у Новим Садзе 1965. року. Од 1965. Янко Гудак робел у Землєдїлскей задруґи Русин, а од 1969. у Польопривредним комбинату Перши май у Руским Керестуре аж по одход до пензиї.

Янко Гудак бул у малженстве зоз Татяну родз. Пап. У малженстве мали тройо дзеци, дзивки Ґабриєлу и Дарию и сина Алексия.

Зоз театралну дїялносцу ше Янко Гудак почал занїмац 1960. року. Перши режисер му бул Владимир Дудаш. Окреме ше анґажовал у рамикох Керестурскей сцени Аматерского руского театра Дядя, познєйше у Руским народним театре Петро Ризнич Дядя у Руским Керестуре.

Янко Гудак умар 28. марца 2020. року. Поховани є на теметове у Руским Керестуре.


Ґлумел у тих театралних фалатох:
Рок
Театрални фалат
Улога
1961. В. Суботич: ЛЮДЗЕ
1977 М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР РЕВИЗОР
1981 Е. Лабиш – М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП Бобен
1982. Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА Ґазда Милутин
1983. М. Ковач: ОРАЧЕ (Василь
1985. М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ Дюра
1992. Дю. Папгаргаї: АГАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА Михал
1995. Дю. Папгаргаї: РОВНЯЦКИ СОБЛАЗНЇ Михал Мункачи
1999. Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР Бридоа
1999. К. Кизи: ДЛУГО СОМ БУЛ ОДСУТНИ Чезвик, пациєнт
2001. Дю. Папгаргаї: ДВА КАРТИ ЗА ЄРУСАЛИМ Горняк
2002. М. Горки: НА ДНУ Медведєв
2004. Р. Доманович: СТРАДИЯ Посланїк
2005. М. Павлова: КАРУСЕЛ Коцкар

Литература

ушориц
  • Дюра Латяк, „Янко Гудакˮ, 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 141

Вонкашнї вязи

ушориц