Янко Гудак
Янко Гудак (*22. януар 1942—†28. марец 2020), дипл. инж. польопривреди, ґлумец-аматер
Янко Гудак | |
---|---|
Народзени | 22. януара 1942 |
Умар | 28. марца 2020 (78) |
Державянство | югославянске, сербске |
Язик творох | руски |
Школа | Штредня польопривредна школа, Зомбор |
Универзитет | Польопривредни факултет, Нови Сад |
Период твореня | 1965—2005. |
Жанри | польопривреда, театер |
Поховани | у Руским Керестуре |
Биоґрафия
ушорицЯнко Гудак ше народзел у Руским Керестуре 22. януара 1942. року. Оцец Янко и мац Феброния нар. Арва (Мелеґова). Янко мал младшу шестру Наталию. У Керестуре Янко закончел основну школу 1956. року, а Стредню польопривредну школу у Зомборе 1960. року. Польопривредни факултет закончел у Новим Садзе 1965. року. Од 1965. Янко Гудак робел у Землєдїлскей задруґи Русин, а од 1969. у Польопривредним комбинату Перши май у Руским Керестуре аж по одход до пензиї.
Янко Гудак бул у малженстве зоз Татяну родз. Пап. У малженстве мали тройо дзеци, дзивки Ґабриєлу и Дарию и сина Алексия.
Зоз театралну дїялносцу ше Янко Гудак почал занїмац 1960. року. Перши режисер му бул Владимир Дудаш. Окреме ше анґажовал у рамикох Керестурскей сцени Аматерского руского театра Дядя, познєйше у Руским народним театре Петро Ризнич Дядя у Руским Керестуре.
Янко Гудак умар 28. марца 2020. року. Поховани є на теметове у Руским Керестуре.
Ґлумел у тих театралних фалатох: | ||
---|---|---|
Рок | Театрални фалат
|
Улога
|
1961. | В. Суботич: ЛЮДЗЕ | |
1977 | М. В. Ґоґоль: РЕВИЗОР | РЕВИЗОР |
1981 | Е. Лабиш – М. Мишел: ФЛОРЕНТИНСКИ КАЛАП | Бобен |
1982. | Б. Нушич: ПОДОЗРИВА ОСОБА | Ґазда Милутин |
1983. | М. Ковач: ОРАЧЕ | (Василь |
1985. | М. Ковач: ГРИЦОВО ВОЯЧЕНЄ | Дюра |
1992. | Дю. Папгаргаї: АГАФИЯ СТАРОГО ПОПА ДЗИВКА | Михал |
1995. | Дю. Папгаргаї: РОВНЯЦКИ СОБЛАЗНЇ | Михал Мункачи |
1999. | Ж. Фейдо: ПАН ЛОВАР | Бридоа |
1999. | К. Кизи: ДЛУГО СОМ БУЛ ОДСУТНИ | Чезвик, пациєнт |
2001. | Дю. Папгаргаї: ДВА КАРТИ ЗА ЄРУСАЛИМ | Горняк |
2002. | М. Горки: НА ДНУ | Медведєв |
2004. | Р. Доманович: СТРАДИЯ | Посланїк |
2005. | М. Павлова: КАРУСЕЛ | Коцкар |
Литература
ушориц- Дюра Латяк, „Янко Гудакˮ, 50 роки Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, Завод за културу войводянских Руснацох, НВУ Руске слово и Дом култури Руски Керестур, Нови Сад, 2018, бок 141
Вонкашнї вязи
ушориц- Умар Янко Гудак, М. Афич, Рутенпрес, 30. марец 2020.