Радмила Шовлянски

Радмила Шовлянски (*25. марец 1930—†30. юлий 2022), фитофармаколоґиня и токсиколоґиня, доктор наукох, професорка Польопривредного факултета у Новим Садзе.


Радмила Шовлянски

Народзена	25. марца 1930. року
Умарла	30. юлия 2022. року (92)
Державянство	югославянске, сербске
Язик творох	сербски, анґлийски, руски (русински)
Школа	Реална гимназия
Универзитет	Фармацеутски факултет у Заґребе
Наукови ступень	Доктор наукох (1971)
Обласц науки	Фитофармация и токсиколоґия
Период твореня	1953—1991.
Похована	На городским теметове у Новим Садзе
Припознаня	Плакета Польопривредного факултету (1984), Повеля Фармацеутского дружтва Войводини (1982), Повеля Дружтва за защиту рошлїнох Югославиї (1989) Медаля чесци Еколоґийного руху городу Нового Саду (2018)

Биоґрафия

Радмила Шовлянски (дзивоцке презвиско Сакач) народзена у Беоґрадзе 25. марца 1930. року. Родичи єй були оцец Александар Сакач и мац Соня, народзена Райхел, обидвойо лїкаре. Основну школу закончела у Дюрдьове а реалну ґимназию у Осиєку 1948. року. Студирала на Фармацеутским факултету у Заґребе, дзе дипломовала 1953. року.

Свой роботни вик проф. др Радмила Шовлянски почала як апатикарка Воєного шпиталю у Петроварадинє од 1953 по 1957. рок а потим робела у апатикох у Србобрану и Тителу. Зоз супругом проф. др Мирославом Шовлянским прешла до Центру за криминалистику и судску медицину ПСУП-а у Новим Садзе дзе робела у Хемийно-токсиколоґийней лабораториї.

Штирирочну специялизацию з Токсиколоґийней хемиї пририхтовала у Беоґрадзе, Заґребе и Любляни а закончела ю 1961. року у Беоґрадзе. 1965. року є вибрана за асистентку на предмету Фитофармация на Польопривредном факултету у Новим Садзе. Докторску дисертацию под насловом Ступень и швидкосц деґрадациї даєдних пестицидох при условийох интензивней хемийней защити цукровей цвикли одбранєла 1971. року на Фармацеутским факултету у Беоґрадзе. До званя доценткинї вибрана є 1972, позарядову професорку 1978, а рядову професорку 1984. року. Зоз жаданьом цо лєпшей специялизациї и усовершованя у обласци аналитики пестицидох др Шовлянски препровадзела єден час и водзацих европских центрох: у Белґиї, Французкей, Финскей и Швайцарскей. У Заводзе за фитофармацию Института за защиту рошлїнох Польопривредного факултету у Новим Садзе окончовала функцию управительки од 1984. по 1991. рок, кед пошла до пензиї.

Наукова и фахова робота

На порядних студийох окончовала наставу з Фитофармациї, а на маґистерских студийох з Токсиколоґиї пестицидох. Була менторка або членїца комисийох у 23 маґистерских роботох, 2 специялистичних роботох и 17 докторских дисертацийох домашнїх и странских студентох. У заєднїци з колеґами або самостойнє обявела 2 учебнїки, 9 моноґрафиї, 2 практикуми, 4 скрипти и самостойнє Словнїк защити рошлїнох и животного стредку (сербско-руско-латинско-анґлийски).

Числени науково-фахово роботи єй обявени у часописох и зборнїкох у жеми и иножемстве. Обявени єй 198 роботох, з котрих 138 науково и 60 фахово а хторим була авторка або кавторка зоз сотруднїками у Амстердаму, Будимпешти, Риме, Токию, Брауншвайґу итд.

Реферовани науково роботи ше одношели углавним на остатки пестицидох у нукашнїх орґанох трованих людзох, домашнїх животиньох и рибох, як и на преучованє динамики розкладаня пестицидох у рижних типох жеми и польопривредно-поживових продуктох. Проф. др Радмила Шовлянски участвовала у виробку або була ношителька виглєдованя у коло 20 проєктох и елаборатох за поєдини привредни субєкти, з котрих 2 иножемни.

Ширша фахова и дружтвена активносц проф. др Радмили Шовлянски одвивала ше у рамикох велїх владових и нєвладових асоцияцийох котри вязани за токсиколоґию пестицидох.

Вона була активни член Дружтва за руски язик, литературу и културу у Новим Садзе у рамикох хторого порихтала штироязични проєкт Сербско-руско-латинско-анґлийски словнїк защити рошлїнох и животного штредку хтори Дружтво видало 2010. року.

Попри руского язика, язика єй оца з єй дзецинства у Дюрдьове, др Радмила Шовлянски бешедовала и на єй мацеринским русийским язику а од странских язикох бешедовал на анґлийским, служела ше з нємецким и добре знала есперанто.

Припознаня

Проф. др Радмила Шовлянски достала Плакету Польопривредного факултету (1984), Награду за животне дїло - Златну плакету Здруженя универзитетских професорох у Новим Садзе 2004. року, Повелю Фармацеутского дружтва Войводини (1982), Повелю Дружтва за защиту рошлїнох Югославиї (1989) и два подзекованя, та Медалю чесци Еколоґийного руху Городу Нового Саду (2018).

Проф. др Радмила Сакач ше винчала зоз др Мирославом Шовлянским, професором судскей медицини на Медицинском факултету у Новим Садзе, хтори з походзеньом тиж зоз Дюрдьова (умар 1997). У малженстве мали два дзивки: Миряну, одату Ґолубович, доктора математичних наукох (жила у САД) и Наду, одату Вучкович, професора Медицинского факултета у Новим Садзе, специялисту патолоґийней анатомиї. Радмила и Мирослав Шовлянски мали тройо унучата.

Проф. др Радмила Шовлянски умарла 30. юлия 2022. року и похована є на Городским теметове у Новим Садзе.

Моноґрафиї, учебнїки и други публикациї

а) Моноґрафиї

Шовљански Р, Шовљански М. О отровима и наркотицима у криминалистичкој пракси. Стручна библиотека СЈБ, ССУП, Београд, 1971, 1-171.

Шовљански Р. Пестициди, симптоматологија и терапија тровања. Пољопр. факултет, Нови Сад, 1976, 1-65.

Шовљански Р. Токсикологија пестицида у: Колектив аутора: Материјали II семинара за усавршавањер кадрова запослених у пољопривредним апотекама САПВ. Инст. за заштиту биља Пољопр. фак. Нови Сад, 1983, 1-16.

Шовљански Р. у колектив аутора (Ед. Прпић Мајић Д.) Одбране токсиколошке анализе биолошких узорака за примену у медицини рада, клиничкој токсикологији и екологији. Медицинска књига, Београд, Загреб, 1985, 192-223.

Šovljanski M, Šovljanski R. Suicidal Poisinings Caused by Pesticides in Voivodina (Yugoslavia) during 1960-1984, in (ed. HJ Muler et all) Current Issues of Suicidology. Springer Verlag, Berlin, Heidelberg, NY, 1988, 62-65.

Шовљански Р. Пестициди и земљиште; Опасност пестицида за животиње и људе; Савезни, републички и покрајински закони који регулишу проблематику пестицида. У: (Ед. Р. Кастори) Тешки метали и пестициди у земљиштима Војводине. Пољопр. фак. Нови Сад, 1993, 93-106; 127-154; 305-306 и Верешбарањи И.

Шовљански Р, Пуцаревић М. Кастори Р. Загађеност земљишта Војводине пестицидима и њиховим метаболитима. Исто, 1993, 223-258.

Шовљански Р. Екотоксиколошки и токсиколошки аспекти примене акватичних хербицида; и Пантелић П, Бунчић Н, Шовљански Р. Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав, значај и сузбијање корова у каналској мрежи. (Ед. Шовљански Р, Константиновић Б, Клокочар Шмит З.). Акватични корови, сузбијање и последице. Пољопр. фак. Нови Сад, 2003, 119-174 и 1-14.

Шовљански Р. Пестициди, симптоматологија и терапија тровања. II изм. и доп. изд. Пољопр. фак. Нови Сад, 2003, 1-208.

б) Учебнїки

Шовљански М, Шовљански Р. Судска медицина. Уџбеник Средње школе унутрашњих послова “Пане Ђукић”, С. Каменица, 1978, 1-241.

Солдатовић Д, Шовљански Р, Миленковић Д, Милић С. Токсикологија с аналитиком. Привредни преглед, Београд, 1980, 1-492.

в) Практикуми

Шовљански Р, Клокочар Шмит З. Практикум из фитофармације, Пољопр. фак. Нови Сад, 1976, 1-257.

Шовљански Р, Клокочар Шмит З., Лазић С.: Практикум из Опште фитофармације, II изм. и доп. изд. Пољопр. фак. Нови Сад, 2002, 1-165.

г) Скрипти

Шовљански М, Шовљански Р. Судска медицина. Скрипта за школу милиције РСУП-а, С. каменица, 1970, 1-100.

Шовљански Р. Токсикологија пестицида. Скрипта за студенте смера заштите биља, Пољопр. фак. Нови Сад, 1978, 1-97.

Исто. Проширено и допуњено издање, 1982, 1-154.

Шовљански Р. Општа фитофармација и токсикологија пестицида. Пољопр. фак. Нови Сад, 1990, 1-198.

Вонкашнї вязи

Проф. др Радмила Шовлянски, биоґрафия на НАР

Позив на свечаност доделе Медаље части Новог Сада

Умарла др Радмила Шовлянски (1930-2022), Руске слово, 1. авґуст 2022.