Ґереґа (Citrullus lanatus) єднорочна желєнкаста лїсцата рошлїна з фамелиї бундавох (Cucurbitaceae), по походзеню зоз тропских обласцох Африки. Хова ше ю и у других крайох пре сладки, юшковити плод. Процентуално у составу плода найвецей єст води и цукру. Червену фарбу єй дава антиоксидант Lycopene, рошлїнски пиґмент зоз ґрупи каротеноидох хтори чува шерцо и простату.

Ґереґа
Наукова класификация
Царство:

(нєранґироване):

(нєранґироване):

(нєранґироване):

Шор:

Фамелия:

Род:

Файта:

Вариєтет:

Plantae

Angiosperms

Eudicots

Rosids

Cucurbitales

Cucurbitaceae

Citrullus

C. Lanatus

Lanatus

Триномиялне мено
Citrullus lanatus
Урожай ґереґох 2005. року
Синоними


Швижа ґереґа
Нутритивна вредносц на 100 g (3,5 oz)
Енерґия

Угльово гидрати

Цукри
Поживово влакна

Масци

Протеини


Витамини


Витамин А екв.
бета-каротен
Тиамин (Б1)
Рибофлавин (Б2)
Ниацин (Б3)
Витамин Б5
Витамин Б6
Холин
Витамин Ц


Минерали

Калциюм
Желєзо
Маґнезиюм
Манґан
Фосфор
Калиюм
Натриюм
Цинк


Други состойни часци

Вода
Lycopene
127 Kj (30 kcal)

7,55 g

6,2 g

0,4 g

0,15 g

0,61 g



28 μg (4%)

303 μg (3%)

0,033 mg (3%)

0,021 mg (2%)

0,178 mg (1%)

0,221 mg (4%)

0,045 mg (3%)

4,1 mg (1%)

8,1 mg (10%)



7 mg (1%)

0,24 mg (2%)

10 mg (3%)

0,038 mg (2%)

11 mg (2%)

112 mg (2%)

1 mg (0%)

0,1 mg (1%)


91,45 g

4532 µg


Велї думаю же ґереґа овоц прето бо ше ю конзумує без термичного обробку (цо характеристика овоци), медзитим, понеже припада фамелиї бундавох, вона спрам биолоґиї Список желєнява. Найпознатши держави у Европи у хторих ше ховаю ґереґи то Греческа и Македония.

Кордофански динї зоз Судану найблїзши зрoднїки и можу буц прародичи модерних, култивованих ґереґох. Нашенє дзивей ґереґи пренайдзене у Уан Мухиґияґу, праисторийним находзиску у Либиї хторе датирує з коло 3500 рокох п.н.е. Ґереґи припитомени у сиверовосточней Африки а култивовани су у Єгипту по 2000. рок п.н.е. гоч нє були сладка модерна файта. Сладки дезертни ґереґи ше розширели на Медитерану под час римского царства.



Аґротехнїчни условия

ушориц

Вимоги за цеплоту

ушориц
 

Минимална температура жеми за ключканє и сходзенє 14-16 °C, а оптимална температура прейґ 25 °C. Оптимална температура зa рост и ровиванє рошлїни 26-28 °C. При температури нїзшей од 13 °C престава квитнуце, а при температури нїзшей од 10 °C престава рост рошлїни. На температури нїзшей од 8 °C ґереґа швидко гнїє и препада.

Вимоги у поглядзе влажносци

ушориц

Ґереґа за рост и розвой вимага вельке количество води, насампредз прето бо твори вельку веґетацийну масу з надосц плодами, та и транспирує значне количество води.

Жемова подлога

ушориц

За садзенє ґереґох потребна плодна, добре одводнєна жемова подлога хторе ма нєутралну до благо квашну реакцию (pH 6,0-6,5). Добра жем за ґереґи то чернозем, пажицова чарнїца и рични алувиюми, значи, жеми добре обезпечени зоз гумусом, структурни и кус нагнути жеми зоз хторих вода швидко одцека.

Аґротехнїчни мири

ушориц

Способи садзеня и пестованя

ушориц

Ґереґу ше ридко кеди пестує у защиценим просторе, алє вчасна продукция досц розвита под нїзкима тунелами, або под термозащинима прекривачами (аґротекстил). Скорей ше вчасни ґереґи продуковало у цеплих хижкох (гнїздох) хтори були наполнєти зоз хлївским гнойом и прекрити зоз ПЕ. Же би ше жем цо скорей зограла у периодзе вчасней продукциї виключно ше практикує прекриванє високей градки зоз ПЕ малч фолию. Штреднє вчасна продукция ше тиж одвива на малч фолиї зоз систему капка по капка, а позна продукцию ше углавним практикує зоз директну шатву нашеня ґереґи.

 

Плодоряд

ушориц

Найлєпши предшаца за ґереґу то єднорочни або вецейрочни леґуминози (соя, мауна, червена бетелїна, луцерка), сцернянково жита, вчасна желєнява як цо то вчасна капуста и кромплї. Предкултури за ґереґу нє треба же би були гевти хтори нападаю исти хороти як и ґереґу а особлїво вирус (огурки, парадичи, паприґа, тиквочки). На истим месце ґереґи нє треба ховац найменєй штири роки.

Обробок и прирхтованє жемовей подлоги

ушориц

Основне пририхтованє жеми треба окончиц под час єшенї на глїбини 30-35 cm. Глїбоко зорана жем треба же би ше под час жими добре вимражела же би ше акумуловало вельке количество влаги и же би ше витворело отрушинкову структуру жеми. Зяри, вчас, чим хвиля то допущи, треба окончиц дерлянє и ровнанє терану. З тоту миру ше посцигує завераня браздох, претаргує ше капиларитет и випарйованє води зоз жеми.

Зберанє урожаю

ушориц

Ґереґи треба почац резац у хвилькох їх полней технолоґийней узретосци хтора подрозумює сладки смак, пукацу конзистенцию и интензивно червену фарбу меса.


Литература

ушориц

Вонкашнї вязи

ушориц

Ґереґа на Викимедиї

watermelon.org, вебсайт пошвецени ґереґи